Stara izreka govori o učeniku koji ne čeka da mu se znanje servira. Majstor može da pokaže, objasni, ispravi i upozori, ali ne može da razmišlja umesto učenika niti da mu pokloni iskustvo.
Učenik mora da gleda, sluša, prati, pamti i stalno se pita: „Zašto se ovo radi baš ovako?“ Ne treba zauvek da ostane kopija svog učitelja. Kada razume proces, treba da sopstvenim iskustvom traži način da nešto uradi preciznije, sigurnije ili bolje.
Promenili su se alati, materijali i tehnologije, ali nije se promenilo ono najvažnije: samo učenik koji razmišlja svojom glavom može da napreduje i jednog dana postane majstor svog zanata.
Gledaj. Slušaj. Prati. Razmišljaj. Probaj. Pogreši. Ispravi. Ponovo razmišljaj.
